San o jednoj ženi

         Neću te kleti, niti poželjeti... Neću pitati: Zašto meni više sunce ne sja, čemu riječi pune zla ?

       Svu ljubav skrio sam od sebe davno još, možda sam zbog tog loš ? Đubre ?

       Duge noći bez reda, kao pohabani vozovi...žurim u novi dan bez razloga... Sve dalje od cilja...sve dalje od mira...

      Slikao sam na obližnjem zidu prozor sa žaluzinama...skriveno srce u bršljenu...tajnu neizrečenu o ljubavi... Ispisivao sam melodiju za duge godine samoće... Marija... Marija..

    Javi mi se ponekad neko...prepoznam neznanca... S kim to živim ja? Trebaće mi novi program, šteka u meni sve....srce najviše.. Ako budu pucali u mene nek ga ne promaše....