Svi Sveti

Published on 11:18, 07/15,2010

Da budemo jasni, ako šta mrzim u životu, mrzim kad neko galami i psuje... To mi je najgori mogući način rješavanja problema... Psovanje, vrijeđanje i dizanje tona na druge prezirem iz dna duše... Osobina sitnih duša...

Dobro svako pravilo ima izuzetak, pa i ovo... Moj ujak nije ni s od sitne duše ali mislim da je doktorirao na psovanju...  kad bi neko vodio evidenciju, utvrdio bi da je  pola života proveo galameći ... Ipak, pokraj sveg ga volim.. (Koliko se neko takav voljeti može...) Ima veliko srce.. Skoro veliko kao njegova zbirka psovki...

Taj ne koristi više dobre, stare, provjerene psovke kao sav normalan svijet... Ne, on je ipak doktor u toj oblasti i svako malo me iznenadi sa nekom novom...  uljepšanom... uvećanom ... dorađenom.. (voli sve unapređivati)...

  Više i ne pitam što galami... Ima svoje razloge... Kiša digla prašinu na tek oprana kola... Ujna nije pokupila veš.. Oprala suđe.. Vjetar zalupio vrata.. nađe on već neki.. i tad počne.. Pustim ga kraju i ne pitam ništa.. Pravim se da ne čujem.. Razvio sam godinama vještinu ne obraćanja pažnje na njega... No nekad i mene, doktora u ne pridavanja pažnje njegovim glupostima, iznenadi...

Jutros prije posla svratih do njega... Sjedi sam i pije kafu u dvorištu... Već mi je tad bilo jasno da sam izabrao pogrešan dan... Sve je rastjerao oko sebe u krugu kvadratnog kilometra... Klasika za njega... S njim je nemoguće biti kad radi.. sam je donosio malter kad je renovirao potkrovlje proljetos...  Pomislih: mora da ponovo nešto mudruje gore... E jesam baksuz.. Trebao sam prošle sedmice ili prošle godine ga obići...Što bre ne kupi sebi stan, već ovu kućerinu završava čitav život....Šta će mu....Što nas ne pusti na miru... Hm... što bar nije lijenčina kakva...

            Poželih mu dobro jutro...

Šta dobro jbm.. i jutro i .... (Eto ga... znao sam...) sunce... i majstore ... (A tu smo... bio sam u pravu... njegova ahilova peta... jednog je tako nanervirao da mu je razveo namjerno pogrešno vodu.. i danas se zezne pa kad se tušira okrene plavu kuglu i sav se sprži,.. umjesto hladne na desnoj strani je spojena vrela... e nek mu je vratio... ) i kuću... i Zorana .. (Zoran je posledni majstor na ovom svijetu koji mu se javlja na telefon.).. i Svetog Zorana...

 Ček, ček... Kakvog Svetog Zarana sad? (Mislim nisam neki vjernika ali kakav crni Sveti Zoran ?) Otkud ti Sveti Zoran ?...

Slušaj dripac... Imaju li Svi Sveti?

Imaju-odogovorih. Taj dan idu katolici na groblje..

E onda ima i Sveti Zoran.. i bježi mi s očiju... Našao si danas da me zajebavaš... Šta si trebao...

Ništa-rekoh.. Svratio sam malo da te vidim...

Šta me imaš gledati-reče...Nisam Mona Lisa...Otiđi do onog idiota gore na Paprikovac i reci mu da ako se ne pojavi za pola sata doću ja po njega s puškom... ( ljepota... izvukoh se... ) 

Dobro, nije problem.. Neg kojem od Zoran da prenesem poruku gore ... Svetom ili ovom što kasni ?

Slušaj dripac, postećeš i ti Sveti ako nastaviš pametovat.. sit sam ja tebe... Briši mi s očiju i idi zajebavati nekog drugog...

Što se ljutiš, samo pitam... pogriješiću pa ćeš ponovo da galamiš... Neg nešto sam zauzet ovih dana .. u gužvi sam ...ne znam gdje mi je glava.. javim ti do kad će trajati.. pa se vidimo kad se izvučem iz obaveza...  ( trajaće dok mi Sveti Zoka ne javi da si završio ono glupo potkrovlje u koje nećeš moć ući još malo bez lifta ).


Sjene...

Published on 08:52, 07/13,2010

Moja prijateljica je jednom rekla:

"Moje tijelo je u sjeni".....

Ja bih rekao da sam izgubljen u sjeni...

Često ?

Nekad ?

Sekund ili dva ?

Rekao bih dovoljno....

Ne brini...

Kad se naša dva neba sretnu,

ja ću postati zvjezdana noć...

postaću dijamant u tvojoj kosi...

A moja prijateljica ?

Mislim da ću čuti od nje još po koju divnu misao...

a i nema tako tamnih sjena da skriju njene oči...


Žal..

Published on 09:29, 07/12,2010

Nešto u mom srcu gužva se....

Prerastam u more....

Vali u meni nose kišu...

Nikad ovako nije bilo,

a mislio sam ne može biti gore....

Zbog mučnine u sebi

prestah koračati

tvojim dlanovima..

Željeh samo da me nema...

da me obrišu....

Mislio sam nema i

neće biti gore...

a danas prerastam u more...

u kišu....

Kad ti pogled stigne

preko oblaka moje duše

do Biokova...

kad ugledaš milijardu

modrih kaplji skupljenih

pred pijeskom mog života...

kad se izvučeš iz okova....

zakorači...

nek ti se smoči haljina...

nek te opije sunce....

Narediću vjetru

da ti okiti grudi

rijekama što nas bude...

i nek gleda nas nebo..

nek sluša nas pusta zemlja..

mi ćemo se smijati...

šutjeti....

voljeti... dok ne polude..

Rušim se...

Dani su zbrojali

godine

koje popuštaju

pod teretom samoće..

borba za srećom

uzima svoj danak..

Misliš: meni je lako,

mene u život sve hoće....

a nešto u mom srcu gužva se...

Draga...

Kad bude noćas sijevalo...

kad ti vjetar zalupa na prozore..

kad ti srce bude stalo,

ja ću biti more

i znaj,

meni je stotinu,

hiljadu puta

gore....