....
Odlaziš... Peroni su danas tako prljavi..kad si dolazila blještalo je sve.... Gledam sat i kradem minute..dahom zaustavljam vrijeme... Zašto odlaziš ? Jastuk nema usne tvoje...soba, toplinu tvoju... Zašto odlaziš ? Kad odeš ja život sklopim kao korice knjige.. Cvjeće uvene bez tebe...jer dok čekam snujem..dok čekam bolujem... Zašto odlaziš ? Bolje je kad si tu... Plešeš... Pjevaš.. Budiš me požudom.. Ima mjesta za dvoje...ima i za troje, pa zašto odlaziš? Kako možeš poslije zaspati snom pravedne? Ja ne mogu, u meni hiljadu zvona bije cijelu noć...pomogne mi vino kad mrak počne slabiti..kad se oči počnu sklapati... Ti znaš, da svaki put ostaviš neku sitnicu... Šnalu.... Gumicu za kosu... Karmin... Skupljam ih i pravim mozaik..valjda će jednom biti završen... Valjda ćeš naći mir svoj.