San o jednoj ženi

---------

Kad zaplače tišina

i počne odzvanjati

samoća među zidovima,

uspem čašu krvi

i nazdravim njima...

koji su me blatili...

govorili....

da sam ti,

porok što te

uništi....

Kad ruke zagrle noć

i olovna usta ispiju

zadnji gutljaj...

Ti usni...

Zagrli me u sjećanju...

Poslednji put: Kako sam..upitaj...

Upitaj...

Kuda riječi,

plove mi....

Reću ti da plove

mrtvim morima....

rašire jedra svoja

i utonu u prošlost...

Reću ti da lutam s njima..

da sam, još svoj, neželjen gost...

da pramac mi traži stijenu

o koju će se razbiti,

pa oblačim nevrijeme

kao što neko oblači

bijelu haljinu...

kao što je oblačiš ti...

Umoran sam...

Poželim te,

pa se raspričam..

Umoran sam...

Poželim te,

pa zaboravim da sam sam.....

U kamen uklesan.

Oprosti mi,

na slabosti mojoj...

Oprosti mi,

što nisam ono što si trebala,

što ne mogu živjet bez žala....

Oprosti mi ....

Poželim te,

pa se raspričam...

zaboravim tad

da sam sam......

U kamen uklesan.