Nezavršena priča...
Doću ti pred kišno jutro u znaku slobode... isprazniti džepove i pokazati uljubljene dlanove...
Dugo šapućeš bajku o nama, kupio sam riječi na obalam mora, na vrhovima omorika... nosim ih kao pupoljke, kao obećanje, kao sreću...
Ulice plešu u ritmu tanga, farovi probijaju moje oči, Bulevar heroja juriša na cigančad... Jednostavno, grad me guši...skrio bih se tako rado ispod tvoje haljine...
Uragan u nama...
Pred tobom podižem zastave, bijele zastave... Zbog tebe ostavljam navike, sebične navike...
Reci da si sama....
Nazovi ovo zabludom ali ne diži ruke od nas...toliko malo nam fali da tugu izbrišemo...da se ljubav ispili u zadnji čas...
Zapetljavam se u riječima...
Srce krijem od reklama uz put, skupljam dukate za te.... ne sumnjaj u mene, sumnja je otrov proliven na srce...
10 do 10... još malo djeca će potrčati školskim dvorištem..(nikad nisam ni izašao iz druge klupe od vrata...davno sam shvatio da je odrastanje pijesak u očima..) vežem pertle da mi ne spadnu patike...dao bih se kladit da sam najbrži..
Temerin je krenuo da se okreće suprotno kugli zemaljskoj, neki svoj inat tjera.... usvojena znanja fizike je odbacio i odlučio nam pokazati da nije sve na svijetu još dokazano...pustiću ga da vidim kako će završiti, ako dobro prođe i ja ću tim putem...
10 časova.. eto djece....nastavićemo priču drugi put... odoh da vidim jesam najbrži...