Prestaje sa radom blogger.ba
Umjesto oproštaja!
Kopirao sam danas svoje riječi pisane sebi..pisane njima...pisane Vama. 489 stranica.. Malo li je...Previše li je ? Hvala Vam svima koji ste čitali nekad ili stalno..Hvala i Vama koji ste ostavili trag u ovim stranicama...
Naćićeš me u čitulji. Šeretski ću se osmijehivati... prevariću smrt. Neće me odnijeti vrag. Bio sam jednom na nebu i izgleda da sam im drag.
Sve što cvate u tvojoj bašti ponijeću sa sobom...i grane mednog bagrema.( Šapnuli su mi da ga gore nema.)
Malo će mi nedostajati crte tvoga lica..(što jest, jest....) i moja tamburica. Ostaviću je tebi. Ne pitaj zašto! Zašto ne bi?
Naći ćeš me u krošnji polegle vrbe..nad nekim brzakom. Možda baš nad onim, nad kojim sam te zvao dragom ?
Dugo sam krio ime tvoje u tonovima A mola..kratio ga na pola.Vrijeme je već, za kraj reć: Imao sam grešaka..hiljadu mana. Ma šta ti rekli, ti to nisi bila, moja Dragana...
Nisam nikada odrastao i nikada neću. (Valjda to tako bude kada u snu tražiš sreću.)
Naći ćeš me na nebu, biće to sretan kraj. Gore nema tuge..nema nade. Gore mi tvoje oči neće niko da ukrade.
Živjećemo.. O, da ...Živjećemo ! I sve što neko izbriše, samo će nas ojačati više.