San o jednoj ženi

Nisam kao drugi, ne prihvatam ove okove.... oni me nikuda ne vode... s njima nigdje neću stići.

Hiljadu je pitanja, ali jedno se ponavlja: Hoćeš mi vrata otvoriti?

Znam te, znam se... Vrijeme je da se dugovi namire.

            Hoćeš me prepoznati ?

            Zasadio sam jabuku pred tvojim pragom prije nego ću otići, da ti čuva rosu..krije usne.

            Koliko je puta cvala ? Više nije ni mala....

            Strasti više ne postoje...godine su ih ostavile za nama. Hladne su nam ruke.

Zamoliću te da mi oprostiš sve pobjede i poraze...znaš da nisam kao drugi...

Hoćeš mi oprostiti?