San o jednoj ženi

C                         (h)    Am (h)  C

Ne daj Bože da se ostari,

C                 (h) am
ostari bez ljubavi,

       G                  F
pa da ovo moje srce,

            (G) C

stane sanjati...

Kad odeš daleko (a znam da ćeš otići)
i sve te name podsjeti..
Ne daj sjećanje oči, bebo,
suzom da ti ukrasi...

     G
I kad,

      F                  C
dođu neki bolji sni...

    G
I tad,

         F                    C  am
u njima bićeš samo ti...

  G        F        (G) C
bićeš, bebo, samo ti...

Ovaj život tako prolazan (tako porozan)
kroz prste teče mi...
Ne daj Bože, ne daj mi,
da prestanem sanjati...

I kad,
dođu neki bolji sni...
I tad,
u njima bićeš samo ti...
bićeš, bebo, samo ti...

Em7                             C

Plave zvijezde koračaju..

Em 7                  C

Dolaze nove istine...

D           C     Em7

Nek me ne bude.........

D           C     Em7

Nek me ne bude.........

Nestaješ u sivilu....

Poderanom prolazu....

Noćas umirem...

Noćas umirem....

D               C             Em7

Stavi jabuke pod prozore

D             C         Em7

Pod jastuke obraze..

D          C       Em7

Noćas umirem...

C         D         Em 7

Noćas nestajem....

Htio bih da te zagrlim..

Htio bih da te poljubim,

al vode brigu o nama...

Vode brigu o nama...

Hiljade očiju..

Hiljade ušiju,

vode brigu o nama....

Vode brigu o nama....

D               C             Em7

Stavi jabuke pod prozore

D             C         Em7

Pod jastuke obraze..

D          C       Em7

Noćas umirem...

C         D         Em 7

Noćas nestajem....

Šalio sam se nezgrapno pokušavajući da joj naslikam osmijeh... Želja da joj donesem svijet... sreću... je bila jača od mene... Pitala se šta tražim za  uzvrat....Nisam tražio ništa... nije mi trebao...Mogla je odlaziti, ljubiti druge... opet bih joj željeo pokloniti svijet..

Tjerala me od sebe ali nije odlazila... Nije ljubila... Nije se htjela pomaći.. popustiti... Nije htjela vjerovati da ne trebam nešto za uzvrat....A što bih tražio nešto... Bio sam joj zahvalan što postoji....

Vidim je i danas među svojim porculanskim figurama...Policama prepunih knjiga... Okovanu vremenom...izgubljenu u brzoj, neukusnoj današnjici...Vidim je kako govori nepoznatima... neviđenima... (Eh, ljepojko... Svi te čuju osim mene...) Vidim je u sebi kad sklopim oči.. Niti svjetlosti grade njen lik... Vajaju veneru.. (Remetim joj  privatnost.. Odoh pružiti korak...)

Vjetar nosi dim zapaljenih dana...  Danas će biti godina ... mjesec .. ...sedmica  kako se ne javlja ?...  Umiruje me misao da sam učinio sve što sam mogao... što sam umjeo tada... nisu me bili spremili kad sam se rodio za čaroliju.. njene oči.. njenu bol... i takav nespreman ginuh u boju za nju... Jurišah hrabro na barikade njenih povrijeđenih snova... i takav nespreman... neuk... ginuh svakog dana iznova ....Trovale su me riječi... probijali pogledi... razapinjale sumnje...  Mural ožiljaka i danas stoji kao svjedočanstvo moje ludosti... Da sam bar nešto naučio...

koliko ima da se ne javlja ? Koliko je samo prošlo? ... Sat ?... Dan?.. Vrijeme je već da se javi.. Divan je dan za poginuti....

ČITAJ STIHOVE I NA FB.... vasoladacki@yahoo.com

Rekla je:

Svijet nije za nas dvoje...

Ne slušamo nikog...

samo guramo svoje..

Rekla je:

Nije mi lako znaš...

Nastradaš,

kad srce nekom daš....

a ja sam emotivac...

ja sam teški emotivac....

Ćutala je:

Da sanja me nekad....

Da se izgubi u svemu...

pa se pita šta radim tad....

Ćutala je...

Ćutala je...

A ja sam željeo da sam njen...

Rekla je...

Ništa nije ovdje pošteno...

Radim za troje,

A šefica: „Veličanstvo njeno“...

Rekla je:

Nije mi jedinoj teško...

ajde biće bolje...

shvatiće već da vrijedim neko...

Ćutala je:

Da sanja nasmijana jutra...

Sanja djecu..

da se pita nekad šta sanjam ja...

Ćutala je..

Ćutala je..

A ja sam željeo samo da sam njen...

Ja sam sanjao nju...

Am                      Dm

Kažeš:  meni lako je....

                  Am

Meni lako je....

                   F     E       Am

Ma šta ti znaš, meni kako je...

Doneseš svoje oči...

Obraze rumene....

Šta ti znaš, kad odeš, kako je.............

F                G         Am

Kriješ od mene obraze...

F        G         Am

Aj, bijelo prstenje....

F                    G         Am

da ti oči od umora odlaze...

F               E        Am

Kriješ, da ne voliš  me...

Kažeš:  opusti se....

Opusti se....

Ma da, ko bi onda, voljeo te ?

Šta ti znaš meni kako je,

meni kako je....

Noću me mjesec oplakuje...

F                G         Am

Kriješ od mene obraze...

F        G         Am

Aj, bijelo prstenje....

F                    G         Am

da ti oči od umora odlaze...

F               E        Am

Kriješ, da ne voliš  me...

Sve ćete sjećat na mene,

godinama....

Mirisaće riječi... 

Misli tinjati u njima ...

Bezobzirno

škakiljajući te.... 

Gurkajući se....

Ne dajući mira ti,

da prestaneš misliti:

šta je moglo biti sa nama...

šta je moglo biti sa nama ?

Sve ćete sjećat na mene,

godinama....

Dođe mi nekad pjesma

s tvojim imenom...

Uvuče se....

Ušuška se...

Opije me tugom...

Zamiriše pokošenim sjenom,

izgubljenim snom...

Pjesma s tvojim imenom,

zalebdi u javi..

Šapućem..

Jorgan navučem...

Uzmem gitaru

i molim da je popravi...

da bude savršenija..

ljepša...

da te vidi onakvom,

kakvom te vidim ja...

Doleti mi nekad

pjesma s tvojim imenom...

skupi se kao vrabac

pod prozor pokisli...

Gledamo se..

Pitamo se,

da li bi došla nam u dom...

da li  bi ostala s nama ti...

 

U meni više ničeg nema...

U meni gore izdaje...

I kad sve nestane,

bol vječno ostaje....

 

Nevjerna moja ljubavi,

mrak nas za tren obavi...

 

Ti, u meni vječno ostaćeš..

Kriti se u prošlosti...

I, znam sve je prolazno,

nema druge, jedina si...

 

Nevjerna moja draga,

izdaje me snaga...

 

Ja, umro bih za tebe,

i sad ću ako treba...

Skrij me u svoje srce,

dug je put do neba...