San o jednoj ženi

Sram da te bude,

što te nema u domu,

koji gradim u mome snu...

Sram da te bude,

dao sam ti srce,

dao ti ljubav svu...

Da sad i hoćeš,

neću te pustiti da zaspiš

u mome džepu...

Da se pripiješ,

da pomislim:

Nikad te nisam vidio

ovako lijepu.

Sram da te bude,

što sad kad trčiš

brojiš korake

i na svaki jorgovan

staviš svoje oznake...

Što kad se ljubiš

ne sklopiš oči,

već tražiš nešto,

što me užasava i koči.