Prljavi boj
Published on 12/15,2016
Neka tvoj pogled od srebra,
na tren zastane,na mom licu od jodi.Napravio sam te od svog rebra,
i pitam se danima
kuda sve ovo vodi?
Vidiš li da svakog trena,
bliža mi je postelja njena?
Tvoj glas od sedefne strune,
o nježnosti i ljubavi
priča nekim novima.
U meni hrabrost noćima trune.
Duša sumnja da je kraj...
Čemu, šta se tu sumnjati ima ?
Pjesmu bez riječi ću ti napisati...
slobodno je pocjepaj i vrati...
Obuvena crvenim izlazećim suncem,
pripremaš zamku novom meni.
Okačićeš mu glavu na zid uz moju.
Umiruje me činjenica da u svem
bilo je trun čiste ljubavi,
u ovom prljavom, neiskrenom boju.