San o jednoj ženi

Toliko se znamo,

toliko se znamo,

da bi bio kraj samo,

ovolike ljubavi,

ovolike radosti....

Pa zar da ne pokušamo,

spasiti ovo što još imamo?

Najlakše je reći zbogom samo...

Rf:

I sad kada nemaš me,

i nemam te,

a nevažno je sve,

što su ove ruke

za te' stvorile..

Toliko bar znamo,

toliko bar znamo,

da srce ne kidamo,

najlakše je

okrenut leđa samo..

Hoćeš li

moći oprostit mi?

Hoću li,

moći oprostit ti ?

Rf: