San o jednoj ženi

Predgovor ljubavi...

Tako teško napuštam tvoju postelju.. Ispucale usne traže mladost, suša je sve što ostane kad se razdvojimo..

Prećutaću da te volim, plašim se da shvatiš koliko sam bespomoćan bez tebe... nemaš predstavu o tom.. zadrži dah, istina je..ne mogu bez tebe... Tvoj sam...

Držao bih te u rukama svaki sekund koji imam... Mislio sam da te nikad neću nać i sad si tu..

Još teže te ostavljam skrivenu među plahtama.. bojim se da ćeš nestati poput jutarnje rose i da nećeš se vratiti... Zatvaram vrata strepnjom i brojim minute do povratka...Moja ljubav je moj strah...

Budi se uz mene..ispuni mi život i čekaću te.. svakog podneva, svake noći....čekaću te skriven u svojoj praznini...

I suze i smijeh.. sve što doneseš, sve će biti moje... Moje zastave nose tvoje ime...  za tebe proliću krv...

Negdje u danima pred nama jesen je i svadbe prolaze našom ulicom... Pitaću te u njima da ostaneš a ti se sjeti ovih riječi jer bolje neću imati...i ne odlazi više kasno noću, ne uvlači se jutrom... žrtvuj slobodu i svij se kao ptica u kavezu moje čežnje ... zaveži lošu sudbu o žicu a ja ti obećajem život pa makar me razapeli o stijene...