.............

Published on 08/12,2015

   Nisam bio nikad kao ona...ili jesam? Ma, jesam... od istog smo materijala izvajani. Neka svitanja bolje da se ne dese. Neki ljudi da se ne sretnu. Srce mi je i danas potrgano.

            Podnosim dan za danom gledajući u zatvorena vrata. Sjene se igraju ocrtavajući izgubljene šljive bjelice. Ima nešto blisko između sjećanja i voćki koje sam brao. Shvatiću valjda jednom i tu vezu.

            Ustanem, protegem se da ne zahrđam i odputujem od dnevnog boravka do kuhinje ili spavaće sobe. Daleko je ! (Ako, može mi se..)

            Sredina je mjeseca i bez kinte sam. Tako mi i treba, mogao sam se bogato oženiti. Naći razlog da budem nesretan. Sad sam nesretan i dekintiran, da sam se bogato oženio bio bih samo nesretan. Oženio se bez ljubavi i sad se pati u Porshe-u (Tako bi pričali o meni..ili bih to rekao sam o sebi.) Patnja, nema šta.

            Početak beskraja. Razmaknem zavjese i pogledam zvjezdano nebo. Neke su zvjezde posebne, osjetiš njihovu ljepotu i pokraj toga što su udaljene milijardama svjetlosnih godina. Svirao bi im, možda neki Nocturno. Možda njen Nocturno.

  Imao sam priču o sebi kao pozitivcu. Vjetar je odnio, isprale je kiše. Sve što je laž nestane dok trepneš okom. Pjesak me vuče u rupu bez dna. Sve što čujem su sekunde starog sata koji broje moje trene. Ruga mi se. Govori mi: Još jedan...još jedan prođe, a ti si nesretan...Proće ti čitav život okićen u samoću.

                  Odmahujem rukom i točim dec krvi u kristalnu čašu. Nazdravljam njenom osmijehu, njenoj sreći. Nazdravljam svima koji je čine sretnom, kad ja to nisam mogao. Oženiću se bogato, bar da znam zbog čeg sam nesretan.


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=257745

Leave a Reply

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

One Response to .............



  1. Visit Divina Commedia

    Bogatstvo osećanja i novac su „hrana“ koja ne može zameniti jedna drugu u datom trenutku kada se oseti „glad“, a obe su, mada se tako ne čini, jednako nestalne sa istom onom izvesnošću gubitka.
    Mislim da je ta (večna) dilema postavljena između dve iluzije, imajući u vidu da je sve podložno promeni ...
    Za čoveka je jedino važno da ne pogazi sopstvene vrednosti.
    Treba ih imati.
    I bez obzira na suštu suprotnost u našem razmišljanju, sviđa mi se tekst i način na koji iznosiš misli ... :D